Moj NalogMališanima je potreban adekvatan san da bi se suočili sa razvojnim izazovima koji ispunjavaju njihove živote, od osnovnih telesnih funkcija do održavanja zdravih odnosa sa drugima. Čak i stresne situacije sa kojima se dete može suočiti, biće lakše prebrođene ako su odmorni. Kako naučiti dete da se samo uspava, odnosno shvati da je momenat kada ode u krevet vreme za odmor i mir bez nervoze, plača i odupiranja spavanju?
Odlaganje spavanja ili potpuno protivljenje može biti jako problematično i za decu i za roditelje. To nije ništa novo, jer na kraju krajeva, mnogi odrasli ljudi imaju nesanicu. Dok na periode nespavanja svakako utiču faktori okoline, neke od naših sposobnosti da lako zaspimo kao da se razvijaju tek sa godinama, odnosno kada nam uglavnom nisu ni potrebne.
Tako često zatekenmo babu i dedu ili nekog drugog u godinama, kako najslađe spava sa daljinskim u ruci ili u sedećem položaju. Deluje frustrirajuće ako pomislimo da se noćima mučimo sa nesanicom naše dece i to u najboljim uslovima koje smo im obezedili.
Dobra vest je da je uspavljivanje navika i da je sva deca mogu naučiti. Dok neka deca teže zaspe od druge, sva deca na kraju počnu da spavaju bez prisustva roditelja i spavaju tokom većine noći. Možda će trebati neko vreme da se razvije ta navika, ali postoje i neki trikovi koji mogu biti od pomoći. Predstavljamo vam 7 trikova, čijom kombinacijom ili primenom svih zajedno, možete podstaći samouspavljivanje kod dece.
Trikovi za samouspavljivanje dece
1. Započnite proces smirivanja rano uveče
Mališani koji trče po stanu i kući i prave lom neposredno pre smeštanja u krevet , ne mogu jednostavno da preseku momenat igre i uzbuđenja. Poslednjih nekoliko sati pre spavanja treba da budu mirni i tihi. Pokušajte da na vreme obezbedite tišu igru ali na način da to ne pređe u plač i histeriju, nervoza je jednaka nemirnoj igri.
2. Pratite istu rutinu svako veče
Vaš cilj je osećaj smirenosti, sigurnosti i koraka koji se podrazumevaju. Večera, pa kupanje, pa priče, pa ljubljenje i prisustvo svih plišanih životinja koje dele dečiji krevet, zatim ušuškavanje, pa gašenje svetla mališanu, primer je uobičajene i delotvorne rutine.
Čuvajte se previše razrađene rutine, jer oni imaju način da prošire bilo koju od ovih aktivnosti kako bi napravili više vremena za budnost. To znači da posle pročitane jedne priče traže još jednu, pa još jednu i tako u nedogled. Dajte im do znanja da želite da rasporedite priče na svako sledeće veče i da ne želite da ih potrošite.
3. Pomozite svom mališanu da podesi svoj „biološki sat“
Mališanima je potrebno određeno vreme za spavanje svake noći, tako da njihovo telo počinje da očekuje san. Većina mališana uglavnom ide na spavanje između 19:30 i 20:30 časova. Iako vam deluje da će im kasniji odlazak na spavanje pomoći da lakše zaspe, istina je da kada ostanu budni duže, oni se premore, a hormoni stresa poput adrenalina i kortizola se aktiviraju da bi ih održali. Tada im je zapravo teže zaspati, više se bude tokom noći i često se bude rano ujutru.
Zato pomerajte vreme za spavanje ranije dok ne pronađete taj magični trenutak. Prigušena svetla sat vremena pre spavanja, kao i spore, mirne rutine, pomažu dečijim telima da znaju da je vreme za spavanje. Ako možete da ga odvedete u kupatilo u 19:00, smestite u krevet u 19:30 , pročitate priču i ugasite svetlo u 20:00, mnogo je veća verovatnoća da će zaspati nego da ga obučete u pidžamu u devet sati i samo mu ugasite svetla.
4. Potrudite se da mu mesto za spavanje bude udobno
Sva deca prolaze kroz normalne cikluse spavanja u kojima se često bude, a zatim ponovo utonu u dubok san. Vaš cilj je da obezbedite da nelagodnost ne bude uzrok tih čestih buđenja tokom noći. Posteljina, dobar i udoban dušek i adekvatan jastuk mogu pomoći.
Mrak je takođe važan. Roletne koje zatamnjuju prostoriju ili zavese za zaštitu od svetlosti koja dopire spolja, mogu biti od neprocenjive vrednosti, posebno u letnjim mesecima kada će vaše dete spavati dok je još svetlo.
5. Mnogim mališanima je potrebna užina pred spavanje
Tokom naglog rasta deci je potrebno mnogo vše energije koju ona troše i dok spavaju, baš za taj proces rasta i razvoja. Obezbedite im dodatan obrok pred spavanje ako se dešava da ih tokom noći budi glad. Nemojte zaboraviti higijenu usta i zuba, tako da posle obroka a pre spavanja se podrazumeva pranje zuba. Potrudite se da obrok bude lagan, sendvič, voće i šolja toplog mleka je uvek dobar izbor.
6. Neka dobar deo dana provedu napolju
Uverite se da imaju dovoljno svežeg vazduha, sunca i telesne aktivnosti i vežbanja tokom dana. Iako nam je to zvučalo kao babska priča, naučno je dokazano da deca zaista čvršće i bolje spavaju kada veći deo dana provedu na otvorenom i na svežem vazduhu.
7. Naučite nove navike spavanja
Probajte da vam ne bude navika da ga držite u rukama sve dok ne utone u san. Ako ste pomagali svom detetu da zaspi dojenjem ili ljuljanjem, onda kada se lagano probudi tokom normalnih ciklusa spavanja, verovatno će vas potražiti, jer ga treba dojiti ili opet ljuljati da bi ponovo zaspao.
Osim ako ne želite da ljuljate ili dojite svoje dete da spava, iznova i iznova noću, vaš cilj je sada da mu pomognete da spava bez rituala koji se ponavljaju na svakih par sati. To znači da ga stavite u krevet kad je budno, kako bi se i samo naviklo da zaspi. Kada ste sigurni da ste obezbedili sve fiziološke potrebe deteta, probajte da ga navikavate na samouspavljivanje.
Ovaj postepeni program pruža osećaj sigurnosti dok u isto vreme podučava vaše dete da se oseća udobno kada zaspi bez vaše fizičke blizine. Na kraju ćete otkriti da vaše dete spava skoro čim mu se glava spusti na jastuk – i bićete zapanjeni kada otkrijete da imate veče samo za sebe. Bez nepotrebnog ljuljanja i držanja.
